Koliko se u suštinu zna o zagađenju vazduha? Kolika je svest ljudi o zagađenju? Da li ljudi menjaju svoje loše navike kada pročitaju ili čuju koje su posledice neodgovornog ponašanja prema prirodi? Do nekoga i dopru priče u kojima ekolozi upozoravaju na sve veće zagađenje. Neki od vas su sigurno puno toga čuli o zagađenju vazduha, dok su drugi možda manje informisani. Za one manje informisane evo nekih podataka: Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi čitavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu, a sastoji se iz približno 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova: ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.

Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine oslobađaju u Zemljinu atmosferu. Ponekad ove čestice dospeju u atmosferu prirodnim putem, na primer oslobađanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara. Ipak, mnogo češće je slučaj da one dospeju u atmosferu kao posledica čovekovih aktivnosti. Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazdzha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije , ispušta se i velika količina štetnih materija.

Zagađenje vazduha može poticati iz prirodnih i antropogenih izvora. Pod uticajem zagađivača, vazduh dobija neprijatan miris, menja boju i prirodni sastav, jer gubi kiseonik.

Prirodni izvori zagađenja vazduha su:

• prašina iz prirodnih izvora - najčešće sa velikih ogoljenih površina sa malo ili potpuno bez vegetacije (peščane oluje),
• metan - emitovan tokom digestije hrane od strane životoinja (preživari),
• radon - gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti,
• dim i ugljen-monoksid (CO) - nastali tokom šumskih požara,
• vulkanska aktivnost - tokom koje se produkuju sumpor i njegovi oksidi, hlor i čestice pepela,
• kosmička prašina
• slana isparenja iz okeana.

Antropogeni izvori zagađenja vazduha su:

• čestice prašine, čađi, dima i otrovnih gasova koje ispuštaju fabrički dimnjaci i motorna vozila,
• energetska postrojenja, čiji se rad zasniva na sagorevanju fosilnih goriva,
• kontrolisano spaljivenje, koje se koristi u poljoprivredi i šumarstvu,
• izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih sredstava,
• sagorevanje drveta, požari i slični akcidenti,
• rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska postrojenja,
• različite hemikalije koje se u vidu prašine ili gorenjem šire u okolni vazduh,
• komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i drugi rastvarači,
• deponije smeća sa kojih se izdvaja deponijski gas, metan i neprijatni mirisi,
• vojne aktivnosti, kao što su probe nuklearnog naoružanja, toksičnih gasova (bojni otrovi), rakete i slično.
• rashladni uređaji koji sadrže visoko isparljive freone (iako je Montrealskim protokolom upotreba freona smanjena, njihov štetan uticaj po atmosferu se ne može zanemariti jer su to jedninjenja koja imaju veliku reaktivnost i dug život u atmosferi).

  ZAGADJENOST U SRBIJI

U Srbiji je godišnja šteta zbog zagađenja vazduha i do milijardu i po evra, a četvrtina stanovnika udiše zagađeniji vazduh nego što je dozvoljeno. Pri tome, ozbiljnija istraživanju o uticaju aerozagađenja na zdravlje nikada, u Srbiji, nisu ni rađena. Prema podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije, po koncentraciji dima i  čađi najzagađeniji grad je Užice. U poslednjoj deceniji porast zagađenja registrovan je i u Smederevu, Pančevu, Kostolcu, Beogradu, Obrenovcu i  Boru.